СЛАВКО ТОШКОВИЋ

У недјељу, ће бити четрдесет дана отакако си отишао, а мени се чинида је вријеме стало оног тренутка када си нас напустио. Будим се са жељом да је све био само ружан сан, а свако вече заспим са истом тугом и недостајањем. И тако сваки дан носи твоје име и свака успомена враћа осмијех и сузе у исто вријеме. Толико тога бих ти још рекла, толико бих дала за још један тренутак са тобом, али нема те... Надам се да си пронашао мир у загрљају господњем. А ја ћу те носити у својим мислима, својим молитвама и сваком откуцају свог срца. Волим те више него што сам икада умјела да кажем. Недостајаћеш ми док год живим, а успомена на тебе биће моје највеће благо. Почивај у миру, вољени мој тата. Вјечна ти слава и хвала.