Мој тата
СЛАВКО ТОШКОВИЋ
Пред нама је четрдесетодневни помен, а ја још увијек несвјесно очекујем да назовеш, да се појавиш на вратима. Нема те... Тек тада схватим да је остала само тишина која највише боли. Кажу да вријеме лијечи, а мени доноси још више тренутака у којима пожелим да ти испричам све што ми је на срцу и да те загрлим само још једном... Почивај у миру.
Твоја ИВАНА, која ће те заувијек чекати и вољети до нашег поновног сусрета
