СЛАВКО МИТРОВИЋ

Тајо мој, зашто сад кад си ми најпотребнији. Зашто тако брзо.. ниси ми ништа говорио иако смо имали наше тајне .....заједно их чували. Твој одлазак боли...превише....посебно боли празнина у души. Боле успомене ..побједе и неуспјеси .. Био си наш стуб и наш чврсти ослонац у животу. Волим те...волим заувјек!