СЛАВКО

Пролази вријеме али туга за тобом не пролази. Тешко је слушати тишину умјесто твог гласа, и гледати празнину тамо гдје си некад сједио ти. Свака мисао и даље припада теби. Недостајеш нам, у сваком дану, у сваком тренутку када пожелимо чути твој глас. Недостајеш за савјет, за подршку. Боли свако окупљање гдје твоје мјесто остаје празно. Наша унучад често питају гдје је њихов деда и када ће поново доћи. Тешко је објаснити да си отишао на мјесто одакле се не враћа. Остала је тишина која боли, празнина која гуши и сузе које крену кад те поменемо. Ништа није исто као некад.