Куме мој
СЛАВКО
Фали ми снаге и недостаје ријечи да кажем оно што сада осјећам. Ни у најгорем сну нисам замишљао да ћемо се овако растати. Прошли смо све — био си мој брат, моја снага, мој ослонац и моја подршка. Никад ме, куме, ниси оставио, па сам био сигуран да нећеш ни овај пут. Борио си се до задњег трена, онако како си и живио. Твоја храброст прерано те отела из мог загрљаја, али не из срца. Мирно спавај и знај да те кум никад неће заборавити. Нека су ти лаке ране, јуначе. ВОЛИМ ТЕ.
БАЛША ВУЈИЧИЋ
