СЛАВКИ ДАКИЋ

Драга моја Славка, заједно смо прошле и добро и лоше, радости и туге, а само нас двије знамо кроз каква нас је све искушења живот водио. Ти, као најстарија, а ја као најмлађа сестра, често си ми била више од сестре – била си ми попут мајке, бринула о мени, пазила ме и била мој ослонац. Дијелиле смо дом, свакодневицу, успомене и живот. Сада, твојим одласком, остаје само празнина. Недостајаћеш ми у сваком дану, а наше заједничке успомене чуваћу заувијек у свом срцу. Почивај у миру који си заслужила моја сестро. Нека ти је лака земља. Док ја живим, живјећеш и ти у мом срцу.