СЛАВКА Јевта СЕНИЋА

Пролазе дани, мјесеци, године, али бол за тобом, мој једини брате боли као првог дана и бољеће док сам жива. Јер много боле братске ране кад сестра остaне безбратница, нема сунца да је грије, нема братског загрљаја нити братске узданице. Почивај у миру, са нашим напаћеним родитељима. А ја ћу те носити у срцу и чувати од заборава.