СЛАВКА ЂУКИЋ

Драга наша, прошле су две године, а сваки дан те осећамо у нашим мислима и срцима, као да си ту, тихо, са нама. Причамо о теби стално, свако од нас носи те на свој начин. Твоја топлина, твој осмех, твоја снага — све то и даље живи кроз нас. Научила си нас да будемо једно другом ослонац, да будемо храбри и да чувамо оно што си ти стварала цео живот: љубав, јединство и поштовање. Тата је и даље прави борац. Труди се због нас, а знам да те и он сваки дан носи са собом, у свакој тишини и свакој сузи коју можда не пусти да видимо. Заједно покушавамо да будемо оно што си ти била за нас – светло у кући. Мама, толико тога бисмо ти још рекли, толико тога бисмо желели да поделимо с тобом. Недостајеш, али твоја љубав нас и даље води. Волимо те свим срцем. Заувек си с нама.