СЛАВИЦИ СТЕВАНОВИЋ

Туга и бол се не мјере временом, већ празнином коју си оставила у нашем колективу, као велики човјек, пријатељ и педагог. Не само школа "Владимир Назор", већ и средина гд‌је си живјела и радила, и којој си дала немјерљив допринос, претрпјела је велики губитак. Твоје мјесто у нашим срцима, и срцима твојих ученика и генерација које си испратила, и који би тебе требало да испрате у заслужену пензију, неће бити лако замијенити. Остаћеш нам у успоменама као чиста душа и изузетан педагог. Још једном Ти хвала за све оплемењујуће тренутке, знање које си преносила несебично д‌јеци, и све људско, што си уткала у нас од почетка твог рада па до данас. Памтићемо твоје насмијано лице, топлину и доброту којом си зрачила. Почивај у миру.