Двије године су од када ме је напустила моја сестра
СЛАВИЦА ПЕРУНИЧИЋ
Драга моја секо, од када те нема ништа више није исто. Твоје ријечи, твој смијех, твоја топлина - све то још чујем у свом срцу, као да си ту, само што те не видим. Била си ми ослонац, пријатељ и мир. Увијек си знала утјешити, насмијати, рећи праву ријеч у правом тренутку. Сад када те нема, празнина је велика, а бол не пролази. Твоје име изговарам с поносом и тугом. Хвала ти за сву љубав коју си дала, за све тренутке које никада нећу заборавити. Почивај у миру, моја секо док се опет не сретнемо тамо гдје нема суза ни растанака.
Твоја сестра ЗОРИЦА РАКОЧЕВИЋ
