СЛАВИЦА МУГОША

Дан за даном иде, а ниједан без сјећања на тебе. Вријеме није лијек већ свједок бола, туге и празнине што нијеси са нама. Како је тешко без тебе бити, у души плакати, а насмијан бити. С љубављу и поносом те помињем, памтим као ведру, насмијану, пуну љубави за све. Бескрајно тужна, с љубављу и тугом чувам успомену на тебе, јер вољени не умиру већ вјечно живе у нашим срцима.