СИНЕ

Стефане животе мој, од када си отишао ја више не живим као прије – само постојим. Све што сам знао о срећи научио сам са Тобом а сада учим како да носим бол који ми срце ломи сваки дан. Кућа је нијема без Тебе, без Твог осмијеха, гласа и среће коју сам имао са Тобом, а тишину не могу да издржим јер у њој чујем само једно, да те нема, сине мој! Стефане, ја нисам успио да те сачувам али мисао ме прогони сваки дан и сваку ноћ, љепото татина. Сине мој, да могу дао бих живот мој да си са нама. Отишао си прерано а са Тобом и живот мој. Ако ме негдје чујеш, знај да те тата воли. Носим те у срцу, болу и тишини док год дишем. Почивај у миру, рано моја непреболна.