СИНЕ

40 дана те мајка не вид‌јех, 40 ноћи не легох крај тебе и не загрлих те. Ти си ми прва мисао јутром, дневна доза живота и стих за лаку ноћ. Сањам те и желим те. Тражим те свуда! У сваком уздаху и издаху си ми сунце моје. Ноћу мјесец гледам и по њему ти поздраве шаљем. Недостајеш ми! Да те загрлим. Да осјетим твој додир. Да те пољубим. Да ми се насмијеш. Да само будеш поред мене анђеле мој најљепши, моја прва срећо и вјечна патњо! Срешћемо се сине мој опет тамо горе и опет ће те мајка љубити до краја свих свјетова!