Симо Ивановић

Када су се ријечи претвориле у тишину, када су дани постали тешки, а живот се свео на борбу за још један тренутак, ми смо биле ту. Нисмо бројале дане. Биле смо уз његову постељу, држале га за руку и чувале оно највриједније што човјек може имати — његово достојанство у посљедњим данима. Послије његовог одласка остају успомене, а наш отац нам је оставио оно најдрагоцјеније — љубав која се не може наслиједити, купити нити одузети. Јер оно што човјек стварно остави иза себе није оно за шта су се други борили, већ љубав и траг који је оставио у срцима оних који су га искрено вољели. Тата, почивај мирно. Ти знаш колико смо биле Твоје. И то нам је утјеха за цијели живот. Твоје кћерке, које ће Те вољети док год постоје.