СИМЕУН ТОМИЋ

Седам година без тебе пуни су бола и чежње. Ни вријеме, ни живот нијесу ублажили бол. Бол не попушта, само се увукла у сваку пукотину мога срца. Нема дана да не разговарам са тобом, у тишини, нема ноћи да не чујем твој смијех у вјетру. Научила сам да живим са срцем које ми је остало на небу, научила сам да се смијем, а да не боли и да дишем а да ми душа ћути. Све што сам била, остало је у тренутку када си ти отишао, све што јесам живи само кроз сјећање на тебе, сине мој.