СЕНКИ БАРОВИЋ

Пола године прође, ал тугу и бол вријеме не брише, што вријеме пролази боли све више. Зашто је судбина окрутна била, зашто ме од мајке заувијек раставила. Зовем те тихо, сањам те често, ал одговора нема. Твоја су уста заувијек нијема. Остаје понос што не желим крити, била си најбоља мајка и никада те нико не може замијенити.