СЕНКА Драгољуба МИЛОШЕВИЋ

а ми се и даље боримо да прихватимо истину и учимо се на живот без ње... Макице моја најбоља, живјела сам бајку с тобом и одувијек пажена с најљепшом љубављу и топлином, грлиле су ме и чувале најњежније руке твоје... Колико сам срећна била што си баш ти била моја мајка, мој понос и једини идол. Приморко моја, тиха и достојанствена... покушала сам ти се макар мало одужити за сво добро које си ми подарила, за сваку подршку и ријеч благу, а посебно за њежност и љубав с којом си чувала и подизала твоје највеће среће, твог Андра и Лару, којима си дјетињство уљепшала и безбрижност дјетињства подарила. За њих си живјела и сваки откуцај срца њима си посветила, јер они су били свијет твој, од кад сам их родила. Сада сијај међу звијездама, у небеском царству нека твоја чиста душа почива. Пуни бола чувамо те у срцу, јер живиш у нашим мислима, у нашим успоменама... Воле Те и тугују за тобом