ШЋЕПО Иванов БЛАЖЕВИЋ

Мацко, Двије деценије испуњене тугом, сјећањима и мислима на тебе. Никако да се навикнем да те нема, у срцу рана, у души празнина. Остало је толико тога лијепог што сам проживјела са тобом да те не могу заборавити. Са поносом говорим о теби и са тугом живим без тебе. Заборав не постоји за оне који се воле као што сам ја тебе.