САВО Момчила ЂУРИШИЋ

Братино моја, ево вријеме пролази, а бол и ран ми све више срце кидају. А у сред тог бола измаме ми осмијех наше тајне, дружења и братска љубав, звиједо мог дјетињства. Колико смо исчекивали наш загрљај, а дочекала ме клупа, до које смогнем снаге и одем да погледам кош, на који си одиграо последњи баскет. Почивај у миру поносу мој, а ја ћу се молити да си на неком љепшем мјесту у загрљају нашег Таја.