ТАТИЦЕ мој

Јутрос у 4 погледала сам телефон, као некад чекајући твоју поруку, али екран је био нијем.. Нема твог имена, нема тебе тако већ пола године. Не знаш колико боли та тишина, колико ми недостајеш и колико патим за тобом. Дала бих све за још један твој загрљај, још један разговор, само још један тренутак с тобом. Волим те бескрајно, најбољи оче мој. Твоја порука ми више никад неће стићи, али ја ћу је чекати до краја живота и чувати мог Пукицу у мом срцу док год куца.