САВКА ДАВИДОВИЋ

Најдража наша, Брзо прође година од када нијеси са нама, година неизмјерне туге и бола. Све се издешавало тако брзо као да те је неко украо. Још се са невјерицом питамо, шта то би... Драга мајко, бако, данас боли исто као и оног дана када си нас напустила. Било која ријеч слаба је утјеха онима који те не могу пребољети. Оставила си велики ожиљак у нашим срцима. Била си наша једина снага, најтоплији загрљај, звијезда водиља, наше велико крило. Нема више твојих топлих ријечи, нема више топлине у нашим срцима, нема више љубави коју си нам несебично давала. Остају нам најљепша сјећања на ве наше срећне и насмијане дане. Хвала ти за све. Вјечно ћемо те вољети. Остала си заувијек чувар наше среће и туге. Мирно спавај, нека твоја душа царује у рају и нека те у тишини вјечног мира и спокоја чува од заборава наша велика љубав. С љубављу и великим поносом чуваћемо успомену на тебе.