САВИЋА КОНАТАРА

Није растанак тај који боли. Боле сјећања, боле успомене, боле слике, боли задњи загрљај, боли тај последњи, али најљепши пољубац. Боли то што без тебе настављамо, али највише боли то што ти глас заборављамо. Боли то што нећеш доћи, боле те дуге и хладне ноћи. Боли то јутро што нам те узе. Празнину у души вријеме не брише, а твоја љубав и осмијех недостајаће нам највише.