САВЕ-МИРА ЂУРЂИЋА

Миле, прошла је година од када се тихо и нечујно пресели у вјечност, а ја се још увијек нијесам помирила са чињеницом да сам те изгубила. Не могу да прихватим да те нема кад дођем, па умјесто да ме дочекаш раширених руку, ти ме нијемо посматраш са зида. Ослушкујем ти глас, тражим те у сновима, али нема те. Брате и родитељу, хвала ти на свему, на благим ријечима и искреним савјетима. Одмарај у загрљају наших најближих а сестру ће за тобом довијека бољети и срце и душа.