САШИ Вита ПЕКОВИЋУ

Сале! Нема више ни дана, ни ноћи само патња и тишина. Живот нас је бацио на дно, није нам оставио снаге ни за последњи уздах. Смрт није када умреш, већ када овако живиш. Живот нас је напустио, само нас је мука дојила и правила нам дубоке ране које остају вјечно. Био си наша нада, срећа, радост, наш понос, газили смо ка срећи коју смо већ одавно заслуживали али... зауставише твој усправни и смјели лет. Сада пролазимо кроз капију суза удишући мирисе туге, остављајући вјечити врисак како би се изборили са болом. Вјечнаја памјат!