САРЕ

Пролази вријеме, ране постају све дубље и болније. Јутром фали твој глас, да ме пробуди из овог ружног сна у којем живим одкад те нема. Велика ми је утјеха и нада да си са дедом и тетком међу Анђелима. Немоћна да промијеним тужну стварност, остаје ми да те носим вјечно у срцу.