САЊИ РАШОВИЋ

Драга мајко, Не знам како да се опростим од тебе, кад ми се туга разлила по цијелом тијелу, а разум не жели да прихвати да је ово крај. Била си ми крило које ме изњедрило и загрљај у којем сам увијек била срећна. Била си лавица која се у тешким временима борила за нас четворо и покушавала да што мање осјетимо бреме живота, које није било лако. Остаћеш у мојим мислима, срцу у сваком дану, онаква каква си заправо била, прије ове подмукле болести која нам те узе. Насмијана, уздигнуте главе и достојанствена. Волим те,