РОСИ РАДМАНОВИЋ

Када ријеч стане у грлу, тишина постане најгласнији крик. Није тај крик био само за тебе мајко, већ за вас двоје. Док неки не осјете љубав иако имају оба родитеља, ти си мени дала све за обоје. И мајчинску топлину и очинску строгоћу, вјешто ме учећи животу. Хвала ти што си била ту и кад је требало загрлити и корити, грлити и усмјерити. Надам се да сам само дјелић узвратила и онај осмијех на крају тим заслужила. Срце моје, волимо те!