РОСАНДА – РОСА БОЈИЋ

Вољена мајко, мало је ријечи које могу описати бол, празнину и тишину коју носим у срцу од када си нас напустила, а посебно ме боли душа што си доживјела неизмјерну тугу због одласка нашег милог Нена. Много ми фале твоји позиви, твоји савјети, твој ведар дух, упркос животним изазовима, годинама и болести. Мени, твојим унучадима чак и праунуку мезимчету који пита гдје је баба „ај, ај”, недостаје твој насмијан лик топао дочек и загрљај. Хвала ти на свему, најбољи пријатељу. Хвала ти на свему, најбољи пријатељу, била си ослонац у добру и злу, а унучадима заштита и мирна лука њиховог дјетињства. Опрости ако те икада нехотице растужих,увијек сам се водила срцем. Вријеме ће пролазити, а сјећање на тебе неће. Нека твоја душа почива у бесконачном и блаженом животу.