МИКИ

Од првог дана мог живота заједно смо корачале, училе прве пјесмице, смијале се, радовале, понекад и плакале. Иако је до сада било успона и падова, знала сам да си ти увијек ту и да заједно све можемо. Сад одлазиш, а била си моја друга мајка. Честита, борбена, искрена и чврста као стијена кад год затреба. Била си штит и ослонац свима. Одлазиш, али пут који смо зацртали остаје. Знам да ћеш га освијетлити гдје год била и да ће снага коју си уткала у наша бића чинити да пређем све препреке и дођем до циља. Ја знам ко ме сада са неба бодри и зато нећу одустати. Хвала ти за најљепше и најбезбрижније дјетињство у твом крилу. Нема ријечи којом бих описала твој карактер, поносу! И можда сам ти често говорила да си ме васпитала за свијет који више не постоји, али ја од тих идеала, без обзира на његову окрутност, нећу одступити јер знам кога представљам и какве вриједности носим. Волим те заувијек!