РОБЕРТ ВЕЛАШЕВИЋ

Сунце моје, моја срећо једина, 12. година без тебе, године су моје патње, мојих суза... Живот без смисла, живот је без разлога, јер у мом рањеном срцу, сваког трена, ријека туге доноси све већу бол до моје потоње уре, кад ћу бити с тобом, мој мили сине.