РАТКО МИШОЛИЋ

И после 20 година покушавам научити ту тишину без тебе. Научити како да се не бојим празнине у којој нема више твојих корака. Мрзјела сам ту помисао да ћу једног даназаборавити и боју твог гласа. Кад би само знао колико је тешко без тебе... Волим те тата, највише.