РАШУ

Година је прошла, а ја још увијек носим исту тугу, исту чежњу и исто питање на које нема одговора. Остала је тишина тамо гдје је некада био твој глас и остала је празнина тамо гдје је некада било твоје мјесто. Био си много више од ујака – био си мој пријатељ, мој вршњак, мој ослонац и неко са ким сам дијелио најљепше тренутке живота. Недостају наши разговори, смијех, шале и све оно што је живот чинило љепшим док си био поред мене. Вријеме пролази, али не доноси заборав. Напротив, сваки дан све више схватам колику си празнину оставио иза себе. Чувам те у срцу, у мислима и у сваком сјећању које ме веже за тебе. Хвала ти за сву доброту, љубав и пријатељство које си ми пружио.