Ранку Тoшковићу

Дубоко нас је потресла вијест о твом изненадном одласку. Остајемо у невјерици. У твојој кући је мук, не чују се приче које си нам причао. Не чује се ни осмјех, сузе на нашим образима говоре све. Изгубили смо један топли загрљај, једну мушку фигуру која обиљежава дјетињство. Изгубили смо доброг брата и ујака.