РАНКО БОЉЕВИЋ

Тата, зашто је морало ово да се деси? Био си моја дика и понос, моја звијезда водиља, мој ослонац, моје све у животу. Најљепше дјетињство уз тебе сам провео, дао си ми сву љубав, топлину и доброту коју си имао. Тата, живиш у мени и живјећеш док ја постојим. Хвала ти на свему и почивај у миру.