РАНКО

Прође пола године, а ја не могу да вјерујем истини да те нема. Стално се буди у мени, зашто, како? Обележио си моје дјетињство твојим поштењем и добротом. Посјећујем твоју дјецу, гдје сам се и ја осјећала као твоја. Фали ми твој дочек и осмијех. Почивај у миру, а ја те никад нећу заборавити.