РАЈКО КЕКЕР

Када би ме небо ноћас чуло Чудо би се догодило Дјетињство се моје не би завршило И одрастао бих, дијете још увијек био. Са голе планине ђеца Ђе проведосмо многа љета По кршу што ходисмо Тамо ђе се родисмо. Када би ме небо ноћас чуло… И углас и наглас Небо, чуј ти нас Ђецу са планине голе Што се твом чуду моле. Када би нас небо ноћас чуло И свој свемир отворило У наша би се срца мала Дјечји грај опет чуо Молимо те небо мило Остави нам наше крило. Не узимај кад те молимо Највише што срцем волимо Не кидај нам наше гране Не прави нам такве ране. То су наши корјенови Без којих се срце ломи Небо, ноћај чуј нас Нашој жељи буди спас. И планина се ноћас моли Небу да је воли Одјекује и њен вапај Јер ту живи завичај.