РАЈКИ СТАНИШИЋ

Колико пута сам се окренула да те опет видим пред улазним вратима, како ми машеш док одлазим, али увијек видим празну столицу гдје си некада сједила и чекале ме...Још увијек очекујем твој телефонски позив да ме питаш како сам и да ми желиш само чути глас... Још увијек хоћу да те зовнем, али глас остаје дубоко у грудима да уз јецај знам да те нема, ни испред врата, ни на столици, али увијек ћеш бити ту у мом срцу драга моја мама.