Мајко, напустила си нас у својој 32. години, најљепшој младости, када смо ми твоја дјеца, били веома мали и када си нам била најпотребнија. Од тада су се у нашим срцима усели бол и туга. Вријеме није ублажило бол, ране су постале још теже и болније када остадосмо и без нашег Славка, у његој 24. години живота. Патњу очеву не можемо никада заборавити. Патио је до последњег дана свог живота. Оче, твоје срце је храбро и достојанствено подносило бол, издржао си велику патњу, а све да би нас извео на прави пут. Вољени наши, били сте оличење поштења и доброте. Људи вас по томе памте. Душе вам царовале. С поносом и тугом,