РАЈКА ГОЈКОВИЋА

Пола године прође а ја и даље чекам да ме позовеш. Рајко мој, тешко је живјети без тебе. Фалиш ми сваког дана да подијелим са тобом сваки важан тренутак. Не постоји вријеме које носи заборав, као ни сјећање у којем тебе нема, живиш у свакој нашој ријечи, сузи и успомени. Како прихватити сурову истину ? Тешко је стиснути срце да не боли, душу да не пати. Боле ријечи које нисмо рекли, а могли смо, боле сузе, боле успомене, боли ћутање ... Почивај у миру и нека ти наше сузе на овај дан не ремете мир.