РАЈКА БРАУНОВИЋА

Тужни су ови суморни, зимски дани што те изненада отргоше из мог загрљаја. Четрдесет дана бола, ћутања, невјерице, надања, бјежања од истине да ћеш се од некуда појавити. СвАки дан почиње и завршава се са сузама и мислима о теби. Поновио си ми братску рану која ће бољети до краја мог живота за вама браћо моја. Рајко брате, сада корачам најтужнијом стазом до твоје вјечне куће да макар на тренутак будем близу тебе. Одмарај у загљају наших родитеља и брата Вуксана. Поносан што сам те имао за брата, а тужан што сам те рано изгубио.