РАИЛИЋ ДОСТА - АНА

Четрдесет дана без тебе није било лако, и даље нам поглед одлута ка твојој столици, чекајући да нам махнеш јако. Без твог "Добро јутро" почиње нам дан, и даље се надамо да је све само ружан сан. Била си наша стијена, наша вољена. Твој загрљај био је наш спас, увијек си у свему мислила на нас. Иако те не видимо, осјећамо те свуда – у сунцу што грије и ноћи што лута, у јутру што сване и вјетру што дише, у срцима нашим, гд‌је љубав се пише. Шири гране, јаблане, са своје небеске столице махни нам снажно. И ми ћемо теби, у свитању дана, шапутати име док душа нам сања. Сву своју љубав скупили смо у стиховима овим, на крилима вјетра да до тебе долете. Слушај их са осмијехом сјајним, живиш у нашим успоменама бескрајним.