РАДУЛУ РАКОЧЕВИЋУ

Твоје перо је утихнуло, али твоји стихови никада неће... Остали су нам као успомена на тебе, да се сјећамо кога смо имали и изгубили. Отпутоваћу, драга, што сам обећао, У земљу стијешњену међу звијездама... Ти знаш, да сам небесима давно себе дао, Ја се враћам дома... не остај ми сама...