Радована Јањушевића

Данас се са тугом, али и захвалношћу, присјећамо једног посебног човјека-мужа,оца и ђеда.Прошло је пет година како нас је напустио,али његова присутност и даље живи у нашим срцима, у нашим мислима и свакодневним сјећањима.Тешко је ријечима описати колику је улогу имао у нашим животима.Био је учитељ,ослонац и прави примјер шта значи бити човјек.Његове руке,иако уморне од рада училе су нас да цијенимо мале ствари и будемо поштене и најбитније оно,не одустати. Данас не тугујемо само због његовог одласка, већ и због тога што не можемо подијелити с њим све оно што се деогађало у протеклих пет година.Али у исто вријеме,осјећамо захвалност што смо га имале,училе од њега и што нас је волио искрено,безувјетно. Нека ова годишњица не буде само подсјетник на губитак,него и на све што нам је оставио а то је љубав,вриједности и сјећања која не блиједе. Породица ће тога дана посјетити његову вјечну кућу у 8 часова на гробљу под Требјесом.