РАДОСАВА ПАНТОВИЋ

Ако на небу расту руже, молим те анђеле убери букет за мене. Положи га у мајчине руке и шапни јој да долази од мене. Реци јој да је волим и да ми недостаје, а кад се с осмијехом окрене, њежно је пољуби у образ и загрли је за мене. Јер сјећање на тебе мајко је лако, у мени живиш сваког дана. Али у грудима чувам тугу која не јењава, јер таква љубав према теби не умире, никада.