Прошла је година дана од смрти мог вољеног брата
РАДОМИРА - РАЦА РАДУНОВИЋА
Драги мој брате, Ниси ти умро тога дана, већ си отишао онога тренутка када си изгубио сина Драга и брата Гара. Од тог тренутка носио си црнину и у срцу патњу и бол која те никада није напустила. Ниси знао да одмориш своју измучену душу, брате мој. Сада си коначно нашао мир. Почивај поред својих најближих: свога сина, брата, оца, мајке, сестара, сестрични и сестрића. Оставио си за собом сјећање пуно љубави и боли- у срцу твојих најближих. Недостајеш сваког дана, али утјеху налазим у мислима да си сада на мјесту гдје ти душа коначно одмара.
Твоја ожалошћена сестра ДРАГИЦА БУЛАТОВИЋ са породицом