Драги наш деда
РАДОЈИЦА
Прошла је година дана од када си нас напустио, али туга није постала тиша само се научила шаптати кроз дане! И сад, док вријеме неуморно тече, твој осмијех носимо у сјећању и твоје ријечи чувамо у срцима. Био си наш ослонац, тиха звијезда водиља. Нијеси више ту, али си свуда гдје погледамо. Нека ти душа почива у миру, и нека вјетар шапуће оно што не можемо да изговоримо.
Воле те твоји: АЛЕКСАНДРА, КРИСТИНА, ВЛАДАНА и БАЛША