РАДОЈЕ – ЛАТО КАЛЕЗИЋ

Најтежи је одлазак без поздрава. Ево прође и 6 година од како си нас напустио, проћи ће их још много. Али ниједна неће умањити љубав и сјећање на тебе, вољени се не заборављају. Како дани пролазе све ми више недостајеш. Надам се да ме понекад чујеш, остали смо недоречени. Тата, од скоро си добио друштво, надам се да си је примио у загрљај и да сте опет заједно јер си јој много недостајао. Тата пази на Мајку, као некада... Нека твоја племенита душа почива у миру и буди спокојан у Царству небеском. Ти си Тата вјечни дио мене. Поносан на име твоје.