РАДОЈА Димитријева РАКОЧЕВИЋА

И тако дани пролазе, а ја моју тугу заливам сузама. Гдје год да пођем понесем те у мом срцу рањеном, сломљеном од бола за тобом мој драги тата. Боли ме и срце и душа сваким даном све више. Вољени не умиру док живе они којих их воле.