Радмило Томчић

Прође ево четрдесет тужних дана од када си нас прерано напустио. Оставио си нас да тугујемо и изнова се питамо ЗАШТО? Заједно смо правили планове, пролазили и лијепе и тешке тренутке али са тобом је све било лако. Шта сад када те више нема? Шта са тим што смо те остали жељни? Шта би са нашим жељама и плановима? Много питања а нема одговора. Био си нам снага и ослонац, звијезда водиља, подршка и љубав. Био си нам све. Тешко се привикавамо на болну истину да те више нема, а још теже да више никад нећемо вид‌јети твој ведри и насмијани лик и осјетити твоју бригу и љубав. Поносни смо на твој частан и достојанствен живот, који ублажава неизмјерну тугу у нашим срцима. Празнина је огромна и све теже подношљива, али морамо даље. Ти ћеш нам сигурно слати подршку и бити поносан на нас. Док смо живи бићеш у нашим мислима и срцима и чувати те од заборава. Почивај у миру и нека те анђели чувају.