РАДМИЛО

Говоре ми да морам наставити даље. Као да је “даље” мјесто на које се лако стиже, као да је довољан само један корак. Као да срце има прекидач па се бол утиша, а живот настави својим током. Али ја не желим даље. Јер тамо гд‌је је “даље” нема тебе. Нема твог гласа у тишини, нема погледа који ме разумио без ријечи. Нема руке која је знала како да ме држи када се свијет руши. Кажу да ће вријеме учинити своје. А ја гледам дане како пролазе. и сваки је тежи без тебе. Осмијех је остао негд‌је иза мене, а срећа је отишла заједно с тобом. Лијек су ми наша три анђела! Захвална сам ти што су нам такви, јер си и ти за то заслужан! Ништа више није исто, јер ти ниси овд‌је. И не тражим да бол нестане. Јер бол значи да си био стваран! Да је љубав била велика. Оно што смо имали није нестало, само сада живи у мени, тихо, тешко, али вјечно! Ако икада кренем даље, неће то бити зато што сам те заборавила, већ зато што ћу те носити са собом у сваком кораку који учим направити без тебе! ХВАЛА ТИ ЗА СВЕ!